DesinaČka zadruga
Pri nami v Desincu je žetva bila v sedmem mesecu. Ljudi su išli na polje i želo se na ruke. Žene su delale povresla za snope. Išli su i muži, oni su im pomagali žeti. Kad se poželo, snopi su se složili na kola i s konji se v kolima vozilo na vršacu. Na vršaci se dugo čekalo. Bilo je čuda težaki, jen na vozu, jen na vršaci, jen pri slami, jen na žitu...
Vršilo se v jutene vreće. Slamu se slagalo na voz i vozila se doma. Žitek se posebno na kolima vozil. Brže posle tega došla je jesen i berba groža. Za berbu groža Desinčaki su pripravljali lajte, brente, škafe. Riktali su se i drveni lajti v podrumima.
V berbu se vozilo na koli s konji. Na kolima su bili drveni lajti i cuda beracov.
Kad se grože pobralo, vozilo se u Vinarsku zadrugu na preradu. Vinogradara je bilo čuda i dugo se čekalo v redu. Po cesti je bil red koli koja su čekala za prešanje groža.
Tak su živela domaćinstva Gornjega, Donjega Desinca i Prhoča. Mučili su se z leta na leto, od proljeća do jeseni, a v zimi su prtili sneg.
zapisala: Lana Franjević
ispričala: Barica Franjević, Prhoć

iz obiteljskog albuma
Izimje, snimljeno 50-ih godina 20. st.
Izimje, 1978. g.
izvor fotografija: Bruno Domladovac

Hranjenje stoke
Kuruza se ručno trgala i bacala u kuruzovinu na jedan kup. Kak se išlo, tak su se ostavljali kupovi. Kada se jedan veliki kup natrgal, onda se preseklo na 4 reda. Ta se kuruza bacala na kola. Kada se došlo doma, navečer su u jednoj prostoriji svi gulili kuruzu. Tada su znali doci susjedi i pomoći. To je trajalo do pol noći, zavisi koliko kuruze ima.
Kuruzovina se sjekla ručno srpom, vezala vrbom i slagala na rastave po oranici. Te rastave su stajale na oranici otprilike 8 dana. Ako je bilo lijepo vrijeme, pobiralo ih se i stavljalo doma u stogove. I cijelu se zimu moglo raniti stoku s tim.
zapisala: Ivana Celić
ispričao: Ivan Celić, Donja Reka

BERBA grožđa u svetojanskom kraju
U svetojanskom kraju berba grožđa radila se isključivo ručno. Grožđe se bralo trsnim škarama i stavljalo u škafove. Kada se škaf napunio, grožđe se isipalo u brentu u kojoj se grožđe greštalo s greštačem. Brentar je zatim nosio punu brentu koju je isipao u lajt.      Lajt je stajao na kolima koja su vukli volovi, a kasnije konji.
Kada su došli kući, prvo se mošt isipao iz lajta u veliki škaf, a zatim se hamperima prebacivao preko lakomnice u veći lajt gdje je kipio dok se ne pretvori u vino.      
Trop se prešao u velikim drvenim prešama da se iscijedi sav mošt, a iz tropa se kasnije pekla rakija.
zapisala: Lara Plantaš